Loading...
HOME2019-04-17T09:18:48+01:00

BUDUĆA MORSKA I OBALNA ZAŠTIĆENA PODRUČJA CRNE GORE

ZPM PLATAMUNI
Područje koje se prostire severozapadno od rta Platamuni odlikuje nepristupačna stenovita obala, čije se …
SAZNAJTE VIŠE …
ZPM KATIČ
Buduće zaštićeno područje u moru Katič obuhvata desetak kilometara centralnog dela crnogorskog primorja.
SAZNAJTE VIŠE …
ZPM RATAC
Okolina rta Ratac predstavlja oblast izuzetnog biodiverziteta, iako je brojnost nekih jedinki izuzetno mala…
SAZNAJTE VIŠE …
ZPM STARI ULCINJ
Stari Ulcinj predstavlja jedino predloženo područje za buduću zaštitu, koje za sada još nema definisane granice…
SAZNAJTE VIŠE …

INTERVJU MJESECA :
Ivana Radonjić

1. Ivana Radonjić, kako je došlo do toga da postanete administrator web sajta o zaštićenim područjima u Crnoj Gori?

Ronjenjem se bavim od malih nogu, a ljubav prema prirodi me je pri izboru fakulteta usmerila na ekologiju. Za vreme studiranja počela sam da sarađujem i postala član nevladine organizacije MedCEM. Kao nevladina organizacija dobili smo projekat izrade ovog web sajta, a s obzirom da sam učestvovala u prikupljanju podataka i pripremi projekta pred mene se postavio zadatak administriranja samog sajta. Nekako je to bio prirodan sled događaja, budući da sam bila u dodiru sa podacima i pre nego je sam projekat počeo.

2. Da li je bilo lako i jednostavno doći do podataka?

Materijal za zaštićena područja u crnogorskom primorju prikupljamo godinama unazad. Veliki deo podataka prikupili smo samostalno kao organizacija, i nije bilo lako toliku količinu materijala najpre prikupiti, a onda analizirati i klasifikovati. Osim naših podataka, dosta je i stručnih radova, članaka, izveštaja, fotografija i drugog materijala koji smo isto tako dugo prikupljali, a što takođe zahteva vreme, trud i strpljenje, ali zadovoljstvo je kad se na kraju vide rezultati.

3. Gde ste sve sakupljali materijal?

Istina nema mnogo interesovanja za zaštićena područja u Crnoj Gori, s tim u vezi teško je doći do ozbiljnih podataka. Deo koji smo samostalno sakupili podrazumevao je sate i sate ronjenja u oblastima koje će svakako u budućnosti nadamo se biti zaštićene. Ronjenjem smo fotografisali, snimali i zapažali stanje koje smo kasnije analizirali i pravili izveštaje. Nešto od materijala je iskorišćeno i iz drugih sličnih projekata na kojima smo bili angažovani. Drugi deo materijala sakupljali smo po raznim bibliotekama, institutima, arhivama u Crnoj Gori i Srbiji. Najveći deo naučnih radova smo dobili sa Insituta za biologiju mora u Kotoru (časopis Studia Marina).

4. Šta vam je bilo najzanimljivije u dosadašnjem istraživanju Crnogorskog primorja?

Meni kao ekologu i biologu, moram priznati da je nainteresantniji bio terenski rad, ronjenje i fotografisanje vrsta. Uživanje je ronjenje kroz crnogorsko primorje, posebno kroz ova područja koja očekujemo da budu zaštićena. Bila bi velika šteta uništiti tako raznolik morski biodiverzitet,specifičan i jedinstven sa mnogo aspekata.

5.  Kada će sajt biti u punoj funkciji?

Trebalo bi da sajt bude u punoj funkciji do kraja godine, a u predstojećem periodu će postepeno biti dopunjavan sa naknadno prikupljenim i obrađenim podacima. Za sada na web sajtu ima već preko 200 naučnih radova, 800 fotografija, 50 dokumenata, 20 kratkih filmova, a biće ih svakim danom sve više…

ARHIVA INTERVJUA

SLIKA MJESECA

Zvezda Posidonija – zvezda ( lat. naziv – Echinaster sepositus)
odmara na tepihu odumrlih delova listova i rizoma posidonije ( lat. naziv – Posidonia oceanica)

Autor: Branko Stojanović